Jedno vreme dok sam uređivala blog, Adobe Photoshop bila je obavezna stvar koju sam koristila da potrefim bolje svetlo, posvetlim koju senku, uklonim višak sa fotke, promenim veličinu iste... Koristila sam ga redovno, ali u nekim razumnim granicama. Fotografisanje DSLR aparatom bilo mi je obavezni deo pripreme tekstova za sajt. Kako uostalom da objavim fotografiju slikanu, ne daj Bože, telefonom? To se nije javljalo ni kao ideja.
Prethodna objava Kako me je poseta Parizu rešila kreativne blokade sadrži fotografije koje su napravljene telefonom, i to bez grama obrade u bilo kojoj aplikaciji. Yes, I should be proud. Baš se napredovalo, nema šta. U to ime, i u ovoj objavi biće nefotošopiranih fotografija slikanih aparatom, tek mrvicu kropovanih da bi zauzele minimum ovog online prostora (ko još voli da plaća dodatne novce za veći storage).
Što se mene i mojih simpatija prema brendu sa nefotošopirane fotografije tiče, imam samo reči ljubavi prema svemu što sam do sad probala. Na fotografiji je omiljeni Chanel Les Beiges Water-Fresh Complexion Touch tečni puder, koji me je iznenadio na prvo korišćenje, i evo ne odvajamo se već par godina od tad. Lepo ujednačava ten, ne maskira, ne zapušava pore, koža ispod njega diše, i što je meni najbitnije, i dalje se vidi da je to moja koža. Ne ispolira ten do perfekcije, ali to mi ni ne treba. Ne volim taj osećaj kamuflaže na licu, volim da blago ujednačim ten, a ovaj proizvod to odlično radi. Ne mogu ga dovoljno nahvaliti. Uz njega, još jedan favorit, puder u prahu Chanel Poudre Universelle Libre. Tolike su recenzije napisane o njemu, evo i ja ću se priključiti pohvalama. Volim mu teksturu, svilenkast osećaj na koži i efekat koji daje. Setovanje kremastih proizvoda, blago matiranje kritične t-zone i meni dovoljno.
Jedan od glavnih upgrade momenata ovog online kutka, je moja želja, a i odluka, da objave budu kraće, bez nekog preteranog davljenja kada mi do toga nije, po principu - ljudi, evo ovo mi se sviđa. Davno je prošlo vreme mojih kilometarskih recenzija (kad bismo se lagali), ali za promenu, hajde da probam ovako. Bez preterivanja, bez previše teksta, bez odlaganja i traženja neke perfekcije - to samo sabotira, i muka mi je malo od toga za sve ove godine. To naravno neće važiti kad vam budem objavila kilometarski post o Parizu, ali tome Pariz i služi... Da mu se divimo iznova i iznova, na hiljadu načina. I opet.
Нема коментара
Hvala na komentaru.