Ovo mesto što ga blog zvasmo, godinama nisam koristila, i moram da vam kažem da nisam ni osetila nedostajanje dugi niz godina...Dobro, malo preterujem, jeste mi povremeno nedostajalo ispisivanje nekih mojih misli, ali samo mojih misli, bez cenzure, bez osvrtanja iza ramena da li je nešto ''dovoljno dobro'' da ide online. Nedostajalo mi je da pišem za svoj groš, ukratko rečeno.
Mnogo se toga izdešavalo od kako sam poslednji put rešila da pritisnem dugme Publish. Što u privatnom, što u poslovnom svetu. Misli su svakako tekle, radilo se na sebi, deca su rasla, i mi smo odrasli. Putovalo se, punile su se baterije, i praznile su se baterije, pa sam onda otkrila power bank. Kako genijalna stvar, poneseš taj eksterni punjač i uvek imaš rezervnu bateriju sa sobom, gde god da si...osim ako si baš previše na telefonu, onda ti je zapravo usluga kada se baterija isprazni pa je nemaš gde napuniti.
Nedavno sam bila na putovanju života, u umetničkom smislu, rekla bih. Ostvarile su mi se neke davne želje i još uvek mi deluje nestvarno da sam obišla ta mesta o kojima sam dugo maštala. Ostaviću ovde par fotografija kao podsetnik, da im se posle vratim i napišem detaljnije utiske o svakoj lokaciji koju sam posetila. I rekla sam sebi, ne cepidlači Milena, don't think too much, just do it. I sa nadom da ću neke stvari brže završavati, ostavljam vas sa par fotografija u ovom postu.
.jpeg)
.jpeg)
.jpeg)
.jpeg)
.jpeg)
Нема коментара
Hvala na komentaru.