Dobro mi došli, dragi moji, u 2017. godinu. Nadam se da ste lepo i u krugu porodice proveli praznike, da ste odmorili, dali sebi oduška pa malo i lenčarili, a obnovili energiju i sa novim motivima krenuli u ostvarivanje zamisli. Kako se popularno kaže, sad svi u nove pobede. Oh well, ko nije ostvario šta je želeo u prethodnoj godini, može slobodno nastaviti ka svom cilju i u tekućoj. Nemojte zaboraviti da nije sva i jedina lepota u onome što postignete, već da postoji izvesna doza užitka i na samom putu koji birate kao i u odlukama koje donosite dok želite ispuniti svoje zamisli.
Iskreno, ne znam za vas, ali ja nikako nisam ljubitelj ovih niskih temperatura. Ježim se oblačenja 52(slovima: pedeset i dva) sloja garderobe, ostavljanja pola pudera, ruža, rumenila itd. na šalu i kragni od jakne, a stresem se od same pomisli da moram gaziti po klizavim i mokrim ulicama. Dodajte na sve to da sam jako smotana i kao takva, prava hodajuća opasnost kad izađem na led. You don't want to be near me outside in the snow. Uopšte nisam zimsko dete i za mene su sneg i hladnoća sasvim pristojno poetični ako ih mogu ušuškana u toploj sobi posmatrati kroz prozor. Ne zovite me vani, prespavaću zimu. Međutim, dok sam pravila seriju fotografija za ovaj post, čitava ta postpraznična magija nekako me je uvukla u šljaštavi šljokičavi svet, pa sam se malo zanela i oraspoložila...Tako da, u sklopu prazničnog duha koji u meni stidljivo i iskričavo treperi, ipak kažem Let it snow, pojačavam predivnu plejlistu Dean Martin-a (ko je u Michael Buble klanu neka mi se javi u komentaru) i nazdravljam sa Živeli, dobri ljudi, sve vam lepo u životu bilo. Želim vam od srca da vam se ostvare svi snovi, da vas ono što imate čini srećnim i da ste uvek sa osmehom na licu. Svaki vam trenutak radost doneo.
Kako ste proveli praznike i šta ste poželeli sebi u Novoj godini?
do sledećeg posta ❀
